Насловна Насловна Весна Меденица завршила правни факултет?!

Весна Меденица завршила правни факултет?!

0
Весна Меденица

Одлуком да судови не могу да одлучују да ли су законите одлуке о избору или смјени државних функционера, предсједница Врховног суда Весна Меденица ударила је јак шамар основним и редовним судовима који су штитили њихова права доказујући да је сет политичких одлука донесен незаконито.

То су „Вијестима“ саопштили правници и адвокати, а један од њих је оцијенио да Врховни суд директно спроводи политичке одлуке и уводи правну несигурност.

И у најгорем периоду владавине Слободана Милошевића у Србији и раних деведесетих за вријеме мандата бивших предсједника Врховног суда Стева Дамјановића и Ратка Вукотића, никоме није пало на памет да овако нешто уради. Умјесто да стане иза одлуке основних судова, Меденица им забрањује да одлучују о стварима које су у њиховој надлежности„.

W3Schools

Пред судовима више неће моћи да се оспоравају одлуке Скупштине о избору или разрјешењу јавних функционера, без обзира да ли су посланици донијели законите одлуке или не.

Одлука Скупштине Црне Горе о избору, именовању или разрјешењу јавног функционера не може се побијати у управном спору нити у парничном поступку, осим када је то изричито законом прописано„, наведено је у Начелном правном ставу Врховног суда који је потписала Меденица.

Скупштина Црне Горе

Одлука долази након што су основни судови поништили незаконите одлуке Скупштине о смјени Ирене Радовић са мјеста вицегувернера Централне банке, Вање Ћаловић Марковић из Савјета агенције за спречавање корупције, Николе Вукчевића и Горана Ђуровића из Савјета Радио-телевизије Црне Горе…

На те одлуке основних судова услиједиле су жалбе државе вишим судским инстанцама које су одуговлачиле поступак.

Нови став Меденице сада прекида такве поступке и судови ће у новим одбацити тужбе за смјену. Тиме се спречава и повратак на функције незаконито смијењених.

Већина незаконито смијењених раније је наводила да нијесу смијењени по закони, већ због политичке неподобности, јер нијесу жељели да буду полтрони, односно да спроводе одлуке за које су сматрали да су незаконите.

Угледни правници са којима су „Вијести“ разговарале наводе да ће такво тумачење Врховног суда само продубити правни хаос и да представља подршку политичким одлукама о смјени неподобних.

Скупштина бира и смјењује функционере из своје надлежности, али у закону пише да то може урадити ако су прекршили закон. У поступцима пред Скупштином то није утврђивано, а мишљењем Меденице се онемогућавају судови да то утврде.

У одлуци Врховног суда пише да је донесена на општој сједници 27. јуна, али се на сајту суда не могу наћи материјали који упућују да је тог дана било сједнице. Општа сједница одржана је тек 3. јула, а документ је објављен прије неколико дана.

Меденица је одлуку донијела пред свој трећи спорни избор на ту функцију, док закон предвиђа највише два мандата.

У образложењу Начелног правног става, Меденица се позвала на Закон о управном спору.

„Законом о управном спору искључено је вођење управног спора против одлука Скупштине Црне Горе донијетих непосредно на основу уставних овлашћења (члан 13 ст. 1 тач. 2 Закона о управном спору), па се против истих не може водити управни спор. Како је законом изричито искључено вођење управног спора, то се против наведених одлука не може водити ни парнични поступак. Другачији закључак од горњег не може се извести ни из одредбе члана 14 Закона о судовима, јер је том одредбом прописана надлежност основног суда ‘ако законом није прописана надлежност другог суда’. Међутим, у ситуацији када је искључена надлежност суда који би по општим прописима био надлежан онда се из наведене одредбе Закона о судовима не може изводити закључак да је надлежан неки други суд. Изузетак од предњег постоји само у ситуацији када је посебним законом изричито прописано право на судску заштиту“.

Medenice
Весна Меденица

Меденица признаје да „евентуалним незаконитим разрешењем јавни функционер може претрпјети штету (члан 166 Закона о облигационим односима)“ и да се може судити само по том основу.

У тој ситуацији предмет спора је имовинска или неимовинска штета, а за пресуђење таквог спора, који јесте имовинске природе, надлежан је основни суд. У том поступку би се као претходно питање расправљало питање законитости разрешења„.

Саговорници „Вијести“ наводе да је такав став Врховног суда у директној конфронтацији са уставним принципом контроле и подјеле власти и елиминација законом дефинисаног института правне заштите кроз редовне судске поступке.

Како додају, чињеница је да су редовни судови омогућили правну заштиту у случајевима када је неупитним политичким одлукама нарушено право везано за процесне или материјално-правне одлуке одређених лица.

Основни судови су поступајући у складу са законом и уставом обезбиједили заштиту тих лица. То су случајеви смјене бивше вицегувернерке Ирене Радовић, смјене у савјету АСК, Универзитету, РТЦГ и Скупштини. Због те чињенице сада се спроводи класична политичка одлука којом се суспендује право основним судовима да поступају„, навео је извор овог медија.

Саговорници „Вијести“ кажу да овдје није ријеч о политичким одлукама парламента или неког државног органа, него о чињеници да су други органи (ЦБЦГ, АСК, Савјет РТЦГ и скупштински одбори) поступајући супротно закону и кршећи закон довели до тога да Скупштина у политичком поступању доноси политичке одлуке на бази претходно незаконитих одлука.

Врховни суд овако дерогира надлежности основних судова и сужава људска права и слободе и директно на овај начин спроводи политичке одлуке као једине које није могуће у складу са законом пред судовима преиспитати. На овај начин, свака прича о независном судству губи смисао јер се укида правна заштита„.

Други саговорник из реда угледних правника каже да Меденица овим остаје лојална партији у сусрет трећем мандату, а не правосуђу.

Меденица игра против својих колега„.

Није јасно ко је тражио овакав став

У Закону о судовима пише да Врховни суд на општој сједници утврђује начелне правне ставове.

Врховни суд Црне Горе

Начелни правни став се заузима о спорним правним питањима која настају у судској пракси ради обезбјеђивања јединствене примјене закона од стране судова. Начелни правни став може се заузети по службеној дужности или на захтјев суда… Општу сједницу Врховног суда сазива и њоме руководи предсједник Врховног суда, по сопственој иницијативи, на предлог предсједника одјељења или на предлог суда који тражи заузимање или измјену начелног правног става”, пише у Закону о судовима.

У образложењу одлуке није наведено на чији предлог је донијет овај Начелни правни став.

Упитни уставни и законски принципи, наставак правног хаоса

Оснивач црногорског правног портала “Аудиториум”, адвокат Предраг Мугоша, казао је да овакво тумачење продубљује конфузију.

Очигледно је да послије ове одлуке хаос у земљи угледних правника неће бити мањи. А тешко је рећи ко је више одговоран, законодавна власт, Министарство правде, Уставни или Врховни суд”, навео је Мугоша.

Правник Борис Марић сматра да је овакво тумачење у супротности са уставним и законским принципима.

Судови суде по Уставу и закону, пред судовима сви треба да будемо једнаки, а сви акти донијети у законској процедури пред државним органима провјерљиви на суду. Начелни ставови нијесу обавезујући, они су упућујући, а овакав начелни став, ако је донијет, у супротности је са уставним и законским принципима”.

Извор: Вијести

Прочитајте још:

Државни и универзитетски органи савезници плагијатора: Да ли ће Тужилаштво „купити вријеме“ за Лакићевић-Ђурановић?

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here