Насловна Поглед Све сиромашнији грађани обично ,,топовско месо“ за ДПС

Све сиромашнији грађани обично ,,топовско месо“ за ДПС

0
Марија Радиновић, аналитичарка у Медијском центру СНП ЦГ

Пише: Марија Радиновић, аналитичарка у Медијском центру СНП ЦГ

Прошао је још један 13. јул. Дан када волимо да се подичимо нашом свијетлом историјом и прегнућима предака, када се присјећамо чувеног Берлинског конгреса из 1878. године, на којем је Црна Гора добила међународно признање и значајно територијално проширење, али и славног Тринаестојулског устанка, када се наш народ храбро, одлучно и неустрашиво супротставио наци-фашистичкој машинерији смрти која је харала Европом.

То је и датум када црногорска власт воли да се присјети својих успјеха, па нас
данима “бомбардује” причом о обнови независности, уласку у НАТО, економији која је трећа по стопи раста у Европи, земљи лидеру у региону у процесу приступања Европској унији, ауто-путу, сјајним међудржавним односима са свим сусједима, одличној туристичкој сезони која обара рекорде и много чему другом.

W3Schools

Овог пута било је и другачијих тонова. Премијер је искористио свечану прославу 13. јула у Даниловграду да пошаље поруку да ниједна црква неће уређивати политику у Црној Гори, те да цркви припадају Божји, а Влади и Скупштини земаљски закони. Тешке ријечи на дан који би требало да нас спаја, мири и зближава, а не још више удаљава и дијели. Но, то је уобичајена матрица ДПС владавине на коју смо навикли.

У предизборну кампању се увелико ушло, па ваља подићи температуру и подгријати страсти, како би се хомогенизовало постојеће и привукло ново бирачко тијело. Јер, за ДПС грађани Црне Горе увијек су били само бројеви, топовско месо захваљујући којем остварују свој приоритетни циљ – опстанак на власти, а не људи са својим жељама, потребама и интересима.

Један умни човјек рекао је да ако Бога нема, требало би га измислити. Вјероватно је то изрекао мислећи на људску злобу, окрутност, глупост, осионост и гордост које могу помрачити разум до те мјере да изгубите додир са стварношћу. Плашим се да премијер и многи из ДПС-а нису чули за ову изреку.

А какво је стварно стање ствари у Црној Гори? Свако ко иоле прати друштвена збивања, видјеће да је Црна Гора у врло тешком стању. Све је више сиромашних суграђана, који једва састављају крај с крајем, док богата мањина ужива у свим привилегијама које добија захваљујући блискости са властима.

Недавно је Влада предложила ребаланс буџета и задуживање за нових 500 милиона евра како би се вратили стари дугови који стижу на наплату. ММФ, Свјетска банка и друге релевантне међународне институције прогнозирају стагнацију црногорске економије у наредном периоду и упозоравају да ће нас по брзини економског раста престићи све државе региона. Све више младих људи напушта државу и одлази у иностранство у потрази за бољим животом, а власт нема одговор на ту ситуацију, и што је још тужније, чини се и да не покушава да га пронађе.

Док се хвале хиљадама туриста на црногорској обали, свједочења грађана и угоститеља говоре да сезона никад није била гора, да су плаже празне и да су
високоплатежни гости “побјегли“ у Хрватску, Грчку и Турску. Истовремено,
туристичка привреда се суочава са дефицитом радне снаге која одлази у државе
региона, Њемачку и остале земље ЕУ, док се с друге стране планира “увоз” Филипинаца који ће надомјестити недостатак домаћих радника. Наравно, за то траже много веће плате.

Што се тиче приступања ЕУ, чињенице говоре да последње поглавље (Конкуренција) још није отворено, да су привремено затворена свега три поглавља и да преговори трају већ седам година. Замор од проширења у чланицама ЕУ, на који се власт непрестано жали и позива, само је изговор за избјегавање спровођења неопходних реформи, посебно у областима на која се односе поглавља 23. и 24.

И док се спремају за још једне изборе (партијске и парламентарне), функционерима ДПС-а није страно ни да измишљају имагинарне непријатеље који “угрожавају“ младу црногорску државу, њену стабилност, мир и поредак. Некад је то Српска православна црква, некад Србија, па онда Русија, и све тако у круг, зависно од дневно-политичких потреба. Битно је само да се погађа мета.

Покојни српски премијер Зоран Ђинђић једном је рекао да Србија не треба да се бори ни против кога, већ само за себе и своје боље сјутра, те да дан сукобљавања са другима никад неће доћи јер ће Срби увијек имати шта да ураде за себе. На трагу те мисли, моја порука црногорским грађанима била би: оставимо се свађа, неспоразума и подјела, оставимо се црногорства, српства, Велике Албаније, четника, партизана и усташа, спољних и унутрашњих непријатеља. Умјесто тога, погледајте у своје фрижидере и новчанике, погледајте како преживљавате мјесец, колике су вам плате и пензије, какво нам је здравство и школство, а колико издвајате за струју, воду, гориво, намирнице и остале основне потребе.

Погледајте шачицу привилегованих појединаца и њихових породица које ведре и облаче у Црној Гори, док већина вас беспомоћно гледа како ваши потомци напуштају родну груду и одлазе у иностранство трбухом за крухом.

На крају, погледајте у очи своје дјеце. Загледајте се дубоко и размислите шта ћете им рећи када вас за десет или двадесет година буду питали гдје сте били и шта сте радили док је систематски уништавана њихова будућност. Њихове изгубљене наде и срушени снови биће ваш највећи пораз.

Прочитајте још:

Прича о херојству, части, жртви и патриотизму: Жена којој се Србија никада не може одужити

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here