Насловна Насловна Станојчић: Антисрпство у „Ђуканистану“ или тихи геноцид над Србима у Монтенегру

Станојчић: Антисрпство у „Ђуканистану“ или тихи геноцид над Србима у Монтенегру

0
milo đukanović proslava, Nepodnošljiva
Прослава изборних „резултата“ у штабу ДПС-а

Пише: Војислав Станојчић

Када се помене ријеч геноцид, који се од 1948. године одлуком Генералне скупштине Уједињених нација по Међународном праву сматра за злочин, најприје се помисли на њемачке нацисте и њихове различите начине за уништавање припадника јеврејског народа, а затим и на друге примјере дјела предузетих ради истребљења у цјелини или дјеловима националних, етничких, расних и религијских група.

Има, међутим, и других успјешних, иако не тако сурових начина да се постигне исти циљ, да се припадници једне нације претопе неку у другу, пошто забораве своје поријекло, историју или веру.

У историји српског народа много је примјера нестајања његових припадника насилним или и добровољним преласком у другу вјеру („вјера за вечеру“), ислам или католичанство, после чега су заборавили своје претке, историју и сва обиљежја и постајали „Турци“ или Хрвати.

Народ је говорио како је такав преобраћеник – „потурица гори од Турчина“, што је било и разумљиво, јер су се они који су променили вјеру, баш као и данашњи прелетачи из једне политичке странке у другу, увијек осјећали обавезни да се доказују мржњом према свом претходном јату.

Овај тихи, али и перфидно прикривен геноцид, српског народа дешава се у Црној Гори последњих година, а нарочито од њеног осамостаљења. Њен се властодржац озбиљно посветио раздвајању „два ока у глави“ и у чему има прилично успјеха, при чему је велика погодност и то што му је власт неограничена, а и без много изгледа да ће се такво стање промијенити у скорије вријеме. Иако се бар 30% становништва Црне Горе изјашњава да је српске националности (а преко 50% да му је матерњи језик српски), они се налазе у подређеном положају не само у односу на ону већину која сматра да је црногорске националности, већ и Хрвате, Албанце, Бошњаке… иако је њих знатно мање него Срба.

Мило Ђукановић има пуне руке посла. Пошто је увео забрану уласка у Црну Гору оних страних држављана, иначе, грађана Србије, који говоре и пишу критички о Црној Гори, односно о његовој власти, он је одлучио и да уведе строгу контролу изговорених или написаних мисли грађана Црне Горе, што веома подсјећа на Министарство истине из Орвеловог романа „1984“, које се бави ретуширањем фотографија и мијењањем јавних архива како би се из њих избрисале „не-особе“, за које је партија одлучила да их одбаци и избаци их из историје.

Мило Ђукановић

У Миловој верзији Министарства истине признаваће се само историјске чињенице које пропише власт, док ће све оно што се изговори или напише, а не подудара са мишљењем власти бити санкционисано казнама од 2500 до 15000 евра.

И управо у циљу уређења подобног мишљења Влада је усвојила измјене Закона о јавном реду и миру, како се убудуће не би смјели истицати билборди који – кад власт то процјени – „не поштују јасне историјске чињенице“.

Непосредни повод за ову допуну Закона било је постављање билборда уочи прославе стогодишњице ослобођења Црне Горе у Првом свјетском рату и народног уједињења, а што су највиши црногорски званичници осудили као „атак на државу Црну Гору и њен интегритет и суверенитет“. Ни мање ни више.

Влада је предложила нови члан Закона којим се прописује прекршај за онога „ко на јавном месту, путем рекламних паноа објављује непримјерене и обмањујуће садржаје који изазивају узнемирење и негодовање грађана“. Што би се, несумљиво, догодило и на појаву паноа са натписом: „Мило, знамо како си зарадио први милион!“

Последице овог Закона биће, прије свега, да оних 30% становника Црне Горе српске националности убудуће неће моћи (сем ако не припреме новац за казне) да обиљежавају стогодишњицу уједињења са Србијом а ни друге догађаје (као, што је, рецимо, Мојковачка битка), који се не допадају Миловом режиму…

Засад је овај Закон усмјерен на јавна мјеста, огласне и рекламне објекте и паное, али ће се он вјероватно примјењивати и на ауторе непримјерених и узнемиравајућих садржаја у електронским и штампаним средствима информисања.

Пратећи развој догађаја, или, што би се на новосрпском рекло, најновије трендове, Данило Николић, ректор Универзитета Црне Горе, похитао је да са гроба свога прадједе Станише, официра и носиоца Обилића медаље уклони плочу на коме је био епитаф са ријечима „за спас српских идеала“.

Прадједа је добио медаљу за храброст, а праунук је свакако заслужио да је добије правовјерност.
На крају али не и најмање важно, иако је Мило последњи комуниста на власти у Европи, то му нимало не смета да се мијеша и у црквена питања, тачније, да се залаже за црногорску аутокефалну православну цркву. Разумије се, није њему до цркве, важно је само да не буде српска!

Извор: Стање ствари

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here