Насловна Друштво Седам Срба из свемира

Седам Срба из свемира

0
Српски Аполо!

Један од најзначајнијих догађаја 20. вијека је свакако био Аполло 11. Ход по месецу Нила Армстронга. 20. јула 1969. године је у преносу уживо, по проценама, пратило 530 милиона људи широм света.

По статистичким подацима то значи да је око 14% светске популације у том тренутку било испред својих телевизора и у преносу уживо са Месеца чуло чувену реченицу „Ово је мали корак за човека али велики за човечанство“
Ставимо ове бројке у данашњу перспективу. Популарна ХБО серија „Игра престола“ је свакако један од глобалних ТВ феномена. Последња епизода, у којој смо испратили трагичну судбину Денерис, у САД је гледало 17,4 милиона људи. Нила Армстронга је у Америци гледало између 120 и 150 милиона људи. По неким проценама макар још 17 милиона људи је гледало „Игру престола“ ван САД где долазимо до цифре од око 35 милиона широм света. Чак је и време преноса ова два догађаја отприлике било исто: пренос првих човекових корака по Месецу је почео у 03:56 по нашем времену, пише „Блиц“

20. јула, 2019 године обиљежава се 50 година од једног од највећих подвига у историји човјечанства. Сви знају за Нила Армстронга и База Олдрина. Много људи зна и за трећег члана посаде Мајкла Колинса. Међутим, врло мало људи зна да су веома значајну улогу у овом подухвату имали седморица Срба који су названи „Српских Аполо 7“.

W3Schools

У програм Аполо 11 директно су били укључени Милојко Вучелић, Славољуб Вујић, Давид Вујић, Милисав Шурбатовић, Данило Бојић, Петар Гајић и Вељко Гашић. Милојко Вучелић је имао најодговорнију улогу – био је главни менаџер програма за слетање астронаута на месечеву површину. Данас скоро свако на визиткарти има титулу некаквог менаџера; у то вријеме, Менаџер система значило је да је његов непосредни задатак био конструкција и функционисање самог модула Аполо.

Међутим, овако озбиљна и комплексна мисија је захтевала много главних улога. Када се погледају задаци и послови које су обављали наши сународници, слободно можемо да кажемо да су Срби били итекако заслужни за невероватан успех мисије Аполло 11.

О томе говори и анегдота о астронауту Френку Бормену, астронаут мисије Аполло 8, који се на својој турнеји по свету након завршене мисије сусрео и са Титом. Тито га је тада питао: „Зар се нисте бојали тог лета око Месеца?” Бормен му је одговорио: „Ма какви, ваш Милојко – Мајк Вучелић је био главни и са Земље бринуо о мени”.

Када је то сазнао, Тито је пожелио да развије свемирски програм СФРЈ и то је у директном разговору предложио Вучелићу. Знајући да је то преамбициозно и прескупо за Југославију, Вучелић је иницирао посредовање између тадашњих суперсила САД и СССР у њиховом заједничком програму Аполо–Сојуз.
Данило Бојић је био главни инжењер и специјалиста за системе кретања и контролу реакционих система у Аполо програму.

Уз то, након катастрофе у којој су током тестова на земљи, у модулу Аполо у пожару страдала тројица астронаута, њему је поверен посао редизајна излаза за случај опасности. Резултат – време отварања излаза модула спуштено је са 90 секунди на 3 секунде!

Павле Дујић је био задужен за систем дистрибуције електричне енергије на Аполо свемирским бродовима током лета на Месец. Милисав Шурбатовић је био инжењер задужен за приземљење и одвајање свемирских објеката на површину Месеца, Петар Галовић инжењер задужен за осмишљавање и обезбеђивање катапултног система у свемирским бродовима мисије Аполо а Славољуб Вујић инжењер задужен за истраживање рада електронских уређаја на објектима који су слати у свемир у оквиру мисија Аполо и Сатурн. Седми члан екипе „Српских Аполо 7“ је био Давид Вујић, инжењер и пројект менаџер одговоран за повезивање програма у оквиру Роквел, НАСА и осталих компанија. После успешног слетања људске посаде на Месец, њих седморица, друштво „Ћелавих Орлова“, како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје сјајне каријере.

Ових 7 научника су добитници признања „Appolo Achievement“ које додељује НАСА. Награду прати испис:

„У знак поштовања према посвећеној служби нацији у оквиру тима који је померио границе у аеронаутици и истраживању свемира и демонстрирао их у многим изузетним достигнућима која су кулминирала успешном мисијом Аполло 11 на путу првог човjека на Мjесец, 20. јул 1969.“

Зашто се до сада мало знало о овим људима који би требало да су у историјским уџбеницима? Један од разлога је свакако политичка нетрпељивост према западу и Америци која и дан данас постоји. НАСА је ипак америчка владина агенција.

Петар Галовић је син чувеног предратног генерала Јоакима Гајића, као и увек велики добротвор Српске Православне Цркве и династије Карађорђевића. Ако је то пре 30 година био разлог да се његово име скрајне, данас то свакако није случај. Па ипак, његово име је мање познато од имена спортиста и естрадних звезда.

Доктор техничких наука Славољуб Вујић, који себе зове „Лала из Баната“, рођен је у Румунији, близу места Јаша Томић, где се и школовао. Похађао је гимназију у Вршцу коју није завршио јер је са породицом 1952. године емигрирао у САД.

Данило Бојић је из Липова код Колашина, преко Италије и Канаде дошао до Америке док је Павле Дујић рођен у Дентервилу у Ајови где је његова породица емигрирала из Лике. Милош Шурбатовић је био пилот Краљевске Војске Југославије који се из Београда отиснуо у САД а Давид Вујић је син емиграната из Србије.

Давидов отац је често говорио свом сину на српском: „Давиде, ти си рођен као Американац, немој да заборавиш одакле си.“ И чини се да ових 7 Срба заиста никада нису заборавили своју родну земљу.
2009. године на позив министарства дијаспоре Милојко Вучелић и Славољуб Вујић су посетили Београд и одржали серију предавања. Данило Бојић је сахрањен са груменом земље из родног Липова, који му је, на његов изричити захтев, пред крај живота упутио његов синовац Петар – Бато Бојић.

Као и Српских Аполо 7, Никола Тесла и Михајло Пупин су такодје били емигранти. Некако се чини да се увек касно сетимо наших људи који негде, далеко од Србије, постижу огромне успехе и представљају Србију у најбољем свијетлу.

Можда је данас, када се обележава 50 година од највећег људског подвига, право време да овим људима покажемо захвалност коју неоспорно заслужују.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here