Насловна Колумне ,,Савина је свјетилник православља на приморју“: Писма митрополита Митрофана Бана

,,Савина је свјетилник православља на приморју“: Писма митрополита Митрофана Бана

0
mitrofan ban
Митрополит Митрофан Бан

Пише: Горан Ж. Комар

Црногорски митрополит Митрофан Бан потекао је из Грбља у Боки. Будући да је животопис високопреосвећеног митрополита Митрофана углавном познат, намјерни смо овдје објавити неколико његових писама упућених Управи Светоуспенског манастира Савина и одређена документа која су у вези са митрополитом.

Ваља се сјетити и другог црногорског митрополита Петра II Петровића који се учио књизи у Новоме, у манастиру Савина и школи на Топлој. Митрополит Петар учио је код савинског јеромонаха Јосифа Троповића, а митрополит Митрофан код оца Јоаникија Аврамовића и оца Венијамина Вујновића. Видјећемо из ових докумената да је отац Јоаникије писао молбу властима како би могао на Цетиње испратити митрополита Митрофана, свога ученика, приликом његовог повратка из Петрограда гдје је хиротонисан за црногорског митрополита.

W3Schools

Први допис везан за будућег митрополита начињен је крајем априла 1865. године. Њиме је надлежни епископ обавјештен да је братство манастира Савина дан раније одлучило да, по његовој жељи, прими „дијака“ Марка Бана. Братство је тражило допуштење да може Марка „обући в ризи малија схими“. Ово је одлука о пријему у монаштво будућег црногорског митрополита Митрофана:

Ваше високопреос(вештенство) милостиви Архипаст(ир)! У сојузу прото(ко)ла засједанија братства м(ана)стира Саввине с ког от 26 априла закључило се да дијака Марка Бана из Гербља по његовој жељи прими у братство м(ана)стира овог. За којег умољава се ваше високопреосвјаштенство да благоизволите допустити реченог Бана обући в ризи малија схими, а потом во дијакона произвести благоизволите. У прочем цјелујући с(вјатују). десницу, назвати се жели вашего високопреосвјаштенства покорњејши слуга. У м(анастиру). Сав(ини) 27. апр(ил). 1865.
/на полеђини:/ Пречестњејшему господину Иннокенти Павловићу. достојному архим(андриту). м(анасти)ра Саввине у Саввини’

У једноме писму провикара бококоторског г. Атанасија Чурлића из Котора које је сачувано у архиви манастира Савина, јавља се о рукоположењу јерођакона Митрофана Бана из Грбља, каснијег митрополита црногорског:

Ч(исло). 1439. Правосл(авни). Провик(аријат). Еп(ископски). Преподобњејши игумен! Усљед препочитајемог конзисторијалног писанија от 24. окт(обра). т(ога). љ(ета). ч(исло). 2138/339 увједомљава провикаријат преподобје ваше, да је дне 21. окт(обра). т(ога). љ(ета). јерођакон тамошњег манастира Митрофан Бан от његовог преосвјаштенства Г(оспо)дина епископа Стефана, во презвитера правилно произведен био. Ово се саобштава преподобију вашем с тим додатком, да поменутог јеромонаха у свјаштенодјејствију добро обучити и участником благодјејанија манастирски учинити имате. У Котору 2. новембра 1866.
А(танасије). Чурлич
Архим(андрит). и провик(ар). почест(ни). чл(ен). конзи(сторије)“.

Митрополит Митрофан носио је пријатну успомену на манастир Савину. У августу 1884. стигло је у Савину писмо Митрофана Бана који се потписао као архимандрит и наименовани епископ цетињски:

Преподобњејши отче игумане љубезни у Христу брате! Високоуважено Братство те Св(ете): Обитељи по мојој жељи предходно мога монашеског објета кога сам у тој Св(етој): Обитељи примио било је милостиво примити ме за свога собрата и члана тога манастира. За особиту част сматрам, што ми је срећа у дио пала, те се могах назвати чланом и братом свагда ревностнога и заслужнога братства те свете и дивне задужбине наших дичних предака, тога знатнога училишта у коме су се свагда а особито у прва времена кад тако рећи и немаше других школа код нас за приуготовљавање како служитеља олтара Господњег тако и за друге народње потребе спремали а и сад се спремају синови Бокешки, као што сам и ја ту част имао, које ће свагда као најљепша успомена за мене бити. Ја с највећом душевном радошћу свагда кроз све дане мога живота најрадије желим бити тога вриједнога и предрагога братства чланом и братом но пошто су околности мога положаја такве, да потребујем формалности неке ради имати одпуст из тога Братства, зато учтиво умољавам Вас отче игумане, да бисте изволили братством подписато и манастирским печатом снабдјевено што пређе издати ми свједочанство којим се одпуштајем из тога Братства. У исто вријеме увјеравам овијем љубезно ми у Христу Братство те Св(ете): Обитељи, да ћу свагда с њим душевно у братсткој заједници остати, као што се тврдо надам, да ће и оно са своје стране мене свагда за таквога сматрати. Молим Вас отче игумане, да будете добри мој брацки поздрав и дубокои поштовање изјавити с моје стране прељубезноме ми Братству те Св(ете): Обитељи, којега свагда част имам бити Понизни у Христу брат Митрофан Бан архим(андрит): и наименовани Епископ цетињски
Цетиње 16/8. 1884“.

Занимљиво је писмо оца Јоаникија Аврамовића, припадника знамените херцегновске фамилије Аврамовића из села Требесин, учињено у Савини 13. априла 1885. године, а упућено Конзисторији у Котор:

Savi
Манастир Савина

Бр(ој) 15. Високопречасна Конзисторија! Приликом срећног повратка из Петербурга овуд скорог проласка у Црнугору Високопреосвештеног новог Митрополита цетињског Господин Митрофана Бана, негдашњег ученика, а данашњега учитеља мога желим попрати(ти) Га до на Цетиње и онамо задржати само три дана, а четврти дан повратити се овамо на Савину. Зато најпонизније молим т(у). в(исоку). Д(уховну). Власт за одобрење преречене моје жеље, ако се та не противи каковој политици – – Савина 13 април 1885 Високопр(ечастној) Конзисторији.’

Као потврду о дубокој вези са манастиром свога пострига, налазимо у архиви манастира Савина и ово писмо митрополитово којим цетињски митрополит Митрофан Бан дарива Савину једном светом чашом:

КОНСИСТОРИЈА ЦЕТИЊСКА
Цетиње 7. јула 1912. г.

Пречасном Господину О. Милутину Радуловићу игуману М. Савине
у М. Савини.

Цетињски Манастир са Савинским вежу многе историјске успомене; и то: блаженопочивши митрополит Сава Петровић дао је 1777. године Архијерејски благослов за подизање велике Савинске цркве; митрополит први ,,свети’’ у Савини благословио је војне барјаке противу Француза који хоћаху да поплаве Боку; Владика Раде као ђак учио се у Савини, а садашњи митрополит Црногорски пострижен је у Савини.
С погледом на оваква историјска факта, а са обзиром и на то, што Манастир Савина на Приморју православљу служи као религиозни свјетилник на част и корист нашему православљу; зато Манастир Цетињски Савинскоме шаље на дар једну св. чашу са односним прибором, које изволите примити у знак наше љубави и оданости к тамошњој братији и њиховој св. обитељи.

Митрополит
Митрофан Бан

Прочитајте још:

Брисање имена Боке которске на пленуму среског одбора 8. априла 1945. у Котору

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here