Насловна Поглед Притисак САД на Кину гура Пекинг ка Москви

Притисак САД на Кину гура Пекинг ка Москви

0
фото: Нови Стандард

Пише: Димитри Александар Сајмс

Док трговински рат између Вашингтона и Пекинга наставља да букти, кинески председник Си Ђинпинг допутовао је прошле недеље у тродневну посјету Русији како би учествовао на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу и како би се сусрео са руским предсједником Владимиром Путином. За Москву, ова посета није могла доћи у боље вријеме.

У својим јавним наступима у Москви од сриједе, кинески лидер је говорио о јачању веза између Русије и Кине, док је истовремено прикривено критиковао Сједињене Државе. Си је похвално говорио о Путину као о „једном од мојих најближих пријатеља и најбољем колеги“. Он је такође нагласио важност кинеско-руске солидарности у вријеме када су „протекционизам и једнострани приступи у порасту и када политика силе и хегемонизма све више узима маха“.

W3Schools

Си је у четвртак допутовао у Санкт Петербург на овогодишњи Међународни економски форум, скуп чији је циљ привлачење страних инвеститора у Русију, са делегацијом од хиљаду људи. Сједињене Државе, примјетно, нису биле присутне на форуму јер су најавиле да ће бојкотовати догађај због контроверзног стављања у притвор америчког инвеститора Мајкла Калвија од стране руских власти.

Поред симболичних гестова јединства, двије земље потписале су низ значајних споразума. Хуавеј и руска телекомуникациона компанија МТС постигли су споразум о развоју 5Г мреже у Русији. Руски Фонд за директна улагања и Кинеска инвестициона корпорација основали су фонд од једне милијарде долара за подршку истраживањима и технолошким иновацијама. Руска и кинеска државна компанија за енергетику су такође основале заједничко предузеће за продају руског течног природног гаса у Кини. Према Саут Чајна морнинг посту, вредност потписаних споразума током посете Сија износи 20 милијарди долара.

ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Иако се кинеско-руска сарадња одвија барем од деведесетих година, она добија на значају након 2014. године. Суочен са све јачим санкцијама Запада због анексије Криме и подршке сепаратистима у источној Украјини, Кремљ се окренуо Кини и поставио је на врх спољнополитичких приоритета. Руске политичке елите су се надале да ће приближавање Кини обезбједити земљи алтернативне изворе за трговину и инвестиције, али и да ће то послати поруку Вашингтону и Бриселу да Москва није сама.

Пет година касније, утисак о овим напорима је помијешан. С једне стране, трговина између двије земље се несумњиво повећала. Кина је сада највећи трговински партнер Русије, а Русија је највећи снадбјевач Кине нафтом. Према Кремљу, вриједност трговине између Русије и Кине се сада процјењује на 108 милијарди долара – што је ниво ка којем су обје владе дуго стремиле.

Истовремено, кинеске инвестиције су и даље у застоју. Чак је портпарол Кремља Дмитриј Песков, уочи посете Сија Русији, за РТ признао: „Не може се рећи да Кина улаже много у руску економију“. Многе кинеске комерцијалне банке нерадо послују у Русији због страха да ће завршити на списковима оних субјеката против којих су уперене санкције Запада. Друге препреке које стоје на путу већих кинеских инвестиција укључују сложени правосудни систем Русије и недостатак одговарајуће пратеће инфраструктуре.“

Председници Кине и Русије на економском форуму у Санкт Петербургу, 7. јун 2019, фото: Нови Стандард

Осим тога, док је Русија све више економски зависна од Кине, не може се рећи да то важи и обрнуто. Док је Кина највећи трговински партнер Русије, Русија је за Кину тек на десетом мјесту. Скорашње песимистичке прогнозе кретања руске економије сугеришу да се ова неједнака динамика кретања економских односа неће ускоро промијенити.

Међутим, многи у Москви у трговинском рату Сједињених Држава и Кине виде прилику да Москва постане неопходан партнер за Пекинг. Андраник Миграњан, неформални савјетник руске предсједничке администрације и професор на московском Институту за међународне односе, изјавио је за Национални интерес да ће Трампови потези у области трговине натерати Кину да се приближи Русији.

Ако су Кинези до сада стајали по страни, они ће сада вјероватно активније подржати Русију у супротстављању Сједињеним Држава зато што се Кина сада налази под веома озбиљним притисцима“, рекао је он. „Постоји свијест о томе да ће ако Русија и Кина не пруже заједнички и синхронизовани отпор Сједињеним Државама бити уништене једна по једна.“

НАДА У МОСКВИ

Миграњан се нада ће Кина, све више свјесна важности Русије, олакшати већи приступ кинеском финансијском систему, повећати кинески увоз руских енергената, више инвестирати у руску економију и да ће доћи до наставка продубљивања војно-техничких веза између двије државе.

Москва се такође нада да ће искористити простор који је створио трговински рат Вашингтона и Пекинга да повећа своје економске могућности унутар Кине. Василиј Кашин, виши истраживач Центра за свеобухватне европске и међународне студије на Високој школи економије, предвидио је да ће Русија стицати већи приступ кинеском тржишту како се њени директни такмаци – Сједињене Државе и њихови савезници – буду повлачили.

Иако је кинеско-амерички трговински рат лош за глобалну економију у цјелини и иако би могао негативно да се одрази на Русију кроз пад цијене нафте, он би такође могао отворити нове могућности за повећање руског извоза у Кину“.

Уколико економски односи између Русије и Кине наставе да јачају, то ће вјероватно охрабрити Кремљ да додатно учврсти свој став према Сједињеним Државама. Миграњан је изјавио да блиски односи са Кином „чине Русију истрајнијом у пружању отпора Сједињенм Државама“. Он је рекао да ће се Русија, ако осети да Кина стоји чврсто иза ње, осећати мање присиљеном да понуди уступке око могућих подручја компромиса, као што су Сирија или Иран.

Када је Си Ђинпинг напустио Русију у петак, његова реторика и споразуми потписани током посјете пробудили су у Москви оптимизам да ће кинеско-руски односи ући у нову фазу и да ће бити постављени на равноправнијим основама. Упркос томе, Русија се и даље суочава са великим препрекама у настојању да повећа обим кинеских инвестиција или свој извоз у Кину.

Председник Кине Си Ђинпинг добија почасни докторат од Државног универзитета у Санкт Петербургу у присуству руског колеге Владимира Путина, 7. јун 2019.

Ипак, Миграњан тврди да ће растуће тензије Вашингтона не само са Пекингом, већ и са Ираном и Европом на крају донети корист Русији. Он је за Национални интерес рекао: „Америчка политика вођења ратова са свима истовремено у великој мјери иде наруку Русији, а за то велику захвалност дугујемо Трампу и његовој администрацији“.

Превео: Радомир Јовановић

Извор: The National Interest

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here