Насловна Колумне Потпис на ђавољу тапију…

Потпис на ђавољу тапију…

0
mihailo medenica
Михаило Меденица

Олако и ћутке пролази застрашујућа истина да све дубље тонемо у бездан НАТО пакла!

За који дан ће сатрапе у име Србије ставити још један потпис на ђавољу тапију, погани ИПАП споразум, тихо нас подајући тој куги да на гробовима наших страдалника развијемо вашарске шатре а мајке у црнини попнемо на сто да подврискују у непреболу и јаду…

Отуда и не треба да чуди што Александру Вучићу за наставак некаквог дијалога са зверима не смета ништа до приштинског намета- крв је одавно опростио ђавољем НАТО накоту Харадинају и Тачију!

За издају је потребно тако мало- тек да попусте и пропусте кекс из Београда, а Београд ће се знати да се одужи: Велику Хочу за плазму; Гораждевац за улошке; Ораховац за шампон против перути; Призрен за смоки; Шару за кондоме с аромом тропског воћа…

Жетеоци из Старог Грацка; анђели крај Бистрице, лелејски Паштрик и Кошаре, Радоњићко језеро, Клечка, главе оца Стефана и Харитона; преорана гробља; “преклана” Самодрежа; Газиместан ко Прометеј распет на калемовима бодљикаве жице; Дечани; Девич; Грачаница; Соколица; Зочиште; Будисавци…гратис!

Дроб и повађене очи су мртав капитал- нећемо се ваљда нагонити око метра гробних међа?

Ма, само да Приштина повуче таксе па ћемо поново за преговарачки сто да видимо како најбезболније разграничити оно на чему немамо ничега с оним где нам је све?!

Само да светом српском земљом васкрсне света српска кисела вода па ће издаја клизнути низ ждрела ко трупла силоване мајке и кћери у вртачу Јуничких планина…

За издају је потребно тако мало- наша ћутња и њихов жиг звери на некрологу Србији!

Две ствари никад и ни по коју цену не смемо дозволити- издају Косова и Метохије и гурање

Србије у реку НАТО крви, да као дављеник међу лешевима своје деце изиграва сидриште за скелеџије белосветских монструма!

За који да, рекох, извођачи ђавољих радова утабаће хумке, сапнуће небо ко говедо пред клање, уставиће реке да их НАТО фукара прекорачи ко праг дома у који џелати улазе по опрост грехова својих жртава…

За који дан ћемо вашарске шатре подпрти костима пострадалих за Србију како би НАТО багра имала где да преконачи, спере крв невиних, подвикне мајкама у црнини да пожуре с послужењем на тацнама од икона и столњацима од покрова деце.

За који дан постајемо заштићени сведоци у поступку противу себе самих, противу Господа, противу славе и части, противу благослова да у порти Пећке патријаршије сачинимо одмориште за Бога, претке и потомке!

За који дан стајемо пред стрељачки строј у стрељачком строју!

За који дан издаја ће нас дефинисати довека!

За који дан безбожници ће се нагодити с ђаволом да постанемо коњушница јахача апокалипсе!

Не дозволи Србијо да ти кандила замене огњем!

Не дозволи да ти довека литургије постану опела, а исповести бесрамна ћутња грехова за која ћеш имати “оправдања”!

Гореће воштанице и даље, али не да небу осветле где да застане већ да векови виде где да се не насуку на јаловиште проклетих…

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here