Насловна Колумне Пивско пјесничко успеније

Пивско пјесничко успеније

0
zatvor, spomenik,Nesporazumi, posluga, Policija, hunta,Zeta, svjedoci, Milo, , Ne, smeće
Бећир Вуковић

Бећир Вуковић

У свом незнању, мислио сам да је потоп био – колективно крштавање. Али, пошто ни потоп није спрао све грехове, грешан, брзо сам изронио из те заблуде.

Бог није стварао Пиву у времену, тако и не може пресушити пивска прошлост, нити се може говорити о будућности.

W3Schools

О садашњости, сада, немaмо кад научавати, нити имамо времена, нити је вријеме. Зато, онај који је смислио ове Пјесничке сусрете – а легенда каже да то бијаше пивски пјесник Констадин – још је једном спасио Пиву и спојио са душом и проче, и испливала је догма о ‘Пивским пјесничким сусретима’. Истовремено, пјеснички сусрети у Пиви нису могући, али и пролећу изнад воде попут сјенки облакова. И, тако већ пола вијека.

Право је чудо да постоји „Пјесничка ријеч на извору Пиве“. Не само зато што Пива више не извире. И, не зато што увире у извор. Чудо, како досле нијесу проскрибовани, кад су већ у имену немогући. Ни то није обеснажило Пивско затворено око.

Послије великог потопа никоме није пало на памет да још једном потапа Пиву.

Тек у наше вријеме, кад ухватише Бога за браду, сјетише се да Пиву опет потопе. И, би други потоп Пиве. Али поезија је остала попут духа да лебди над водом.

Колико год ношени маштом, није веродостојан податак да постоје пјеснички сусрети у Пиви. Да постоје, тврди само српски пјесник.

Ко се још у катакомби моли на српском језику. И нека се моли, само да никад не  излази напоље. Тако је и опстало чудо поезије. Било је то давно, прије потопа, кад истина није била од овога свијета. А пастир са прострељеним срцем између сметова и литица водио своје стадо.

Зидови Пивског манастира чувају запис о праведном пастиру, и ријеци у које је и Бог само једном  угазио.

*   *   *

Непотопљени дио државе никад ни словом није забиљежио пјесничку ријеч у порти манастира Пува.

Лако се може утврдити да је немогуће латиницом написати – Пива. Сваке године,  уочи Успенија Богоматере, зашиљи оловку да латиницом напише – Пива, али оловка се скрши. Онај, који је потопио Пиву, кроз кланац звани Ђавоље бројило, врати се у свијет необављена посла.

Ко учествује на Пивским пјесничким сусретима. Учествују ли само српски пјесници, или и још неки други. Учествују српски пјесници, који су и неко – други, и још неки други.

Господине, Вуче, толико је песника који су рођени на српском језику, али нису српски песници. Баш, штета, нису више ни југословенски.

Језику и себи, још нису нашли право име. Пишу на српском језику, али у девет јама крију да пишу на српском језику. Гороломе из Дробњака, како ћеш ово прочитати, знаћемо тек кад оперемо грехове.

Извјесно је да свијет има смисла све док постоји поезија. Иако нас стигло вријеме кад песници српски радије  ‘описују’ бензинску пумпу него манастир.

Требало је, дакле, прихватити да се слике, речи, (з)бића – јагње, псалам, град – не своде само на своје погубно значење. Потуцајући се светом за слободом непоетичног, једне оштре зимске ноћи, иза бензинске пумпе на Бежанијској коси, сустигао сам српског песника, родом из Пиве. Испод старе капутине мрморио је: бежи, бежи,  батко, ја лутам, и варам се.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here