Naslovna Pogled Operacija Strela: Bitka na Paštriku 26. maj – 14. jun 1999 godine

Operacija Strela: Bitka na Paštriku 26. maj – 14. jun 1999 godine

0
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija

Piše: Damir S. Živković

Operacija „Strela“ odnosno Bitka na Paštriku je bila agresivna vojna operacija, sadržana u skupu napadačkih borbenih dejstava OVK potpomognutih snagama albanske vojske i NATO, a protiv jedinica Vojske Jugoslavije u periodu od 26. maja do 14. juna 1999. Cilj operacije bio je slamanje otpora, razbijanje i uništenje odbrambenih pograničnih snaga VJ, te otvaranje koridora za dodatno ubacivanje terorista na područje Kosova i Metohije i presecanje komunikacija na liniji Peć—Prizren. U širem planu, ova operacija je trebalo da obezbedi južni koridor, koji bi poslužio za eventualnu invaziju snaga NATO na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije.

Kada je agresor posle 45 dana neuspešnih napada shvatio da nije moguće stvoriti mostobran na prostoru Košare – Batuša i prodor prema Jablanici, odlučuje da težište kopnenog napada preusmeri preko Paštrika ka Vrbničkom pravcu. Tu brižljivo isplaniranu i najambiciozniju operaciju, označenu šifrom Strela, napadači počinju 26. maja 1999, u pet sati ujutro, na frontu širine oko šest kilometra, s težištem na pravcu Gorožup –Planeja. Prvi ešalon od 4000 do 5000 terorista, koga su podržavale artiljerija albanske vojske i avijacija NATO-a, imala je cilj da energičnim napadom izbije u dolinu Drima, proširi koridor radi ubacivanja jačih snaga, preseče komunikaciju Prizren – Đakovica i stvori mostobran za prodor u unutrašnjost Kosmeta. Pravac glavnog napada agresorskih snaga od Vrbničkog jezera do vrha Paštrika i po dubini do Planeje branilo je 450 vojnika i starešina 549. motorizovane brigade, koje su podržavale baterija haubica 122 mm, dve baterije haubica 155 mm i baterija višecevnih bacača raketa 128 mm. U ranu zoru 26. maja haubice i minobacači sa teritorije Republike Albanije granatirale su položaje bataljona 549. motorizovane brigade i to od prvih borbenih linija pa do Planeje. Posle artiljerijskog, krenuo je i žestok pešadijski napad kroz jaruge, uvale i gusto šipražje. Vojnici i starešine prizrenske brigade vratili su ih preciznom streljačkom paljbom i upotrebom ručnih bombi nazad. Vodila se bitka sa bliskog odstojanja od dvadeset metara. Oko pola deset započeo je i napad na karaulu Gorožup, koja je u tom momentu bila samo gomila kamenja, pošto su je avioni NATOa još ranije razrušili. Zbog velikog međuprostora između otpornih tačaka naših vodova, dolazi do ubacivanja terorističkih snaga i bočnog dejstva na položaje odbrane, zbog čega se deo naših snaga izvlači na drugu liniju odbrane. Komandant 549 motorizovane brigade pukovnik Božidar Delić, odmah po saznanju o napadu, formirao je istureno komandno mesto brigade u kome su bili načelnik operativnog odeljenja potpukovnik Stojan Konjikovac, obaveštajni oficir potpukovnik Zoran Đokić, načelnik artiljerije potpukovnik Vlada Jakšić i načelnik PVO potpukovnik Boško Lemić. Oni su odmah otišli na komandno mesto u rejon Šeh mahale radi preuzimanja komande nad svim snagama na Paštriku. Oko podneva stigla su i prva pojačanja – četa vojne policije i dva streljačka voda, ukupno 250 boraca – koja su odmah uvedena na najkritičnija mesta u borbenom rasporedu, zbog stabilizacije odbrane i povezivanja linija.

W3Schools

U toku noći vodila se velika borba na položajima kod karaule Gorožup, gde su starešine, vojnici, rezervisti i dobrovoljci iskazali neviđeno junaštvo. U samu zoru 27. maja nastavljaju se napadi terorista uz masovnu podršku haubica, višecevnih bacača raketa i minobacača druge pešadijske divizije albanske armije i avijacije NATO-a. Teroristi su napadali u talasima na pravcima prema vrhu Paštrika i Gorožupu. Kada bi ih naši vojnici i starešine čvrstom odbranom zaustavili, oni bi se povukli, izvukli ranjene i mrtve, popunili novim snagama i za pola sata krenuli u novi napad. I tako u tri do četiri talasa. Ali, za teroriste nije bilo prolaza. Paštrik je svedok bitke kakvu je teško zamisliti.

Svi pokušaji proboja terorista su odbijeni, posle čega je iz taktičkih razloga uspostavljena nova linija odbrane na 300 metara od granične linije. Napadači su samo tog dana imali gubitke više od 400 ljudi. Nema sumnje da je 27. maj bio prelomni dan za početak kraja Strele i dan kada su borci 549. motorizovane brigade pomerili granice ljudske izdržljivosti, hrabrosti i sposobnosti.

Vazduhoplovstvo NATO-a podržavalo je kopneni napad iz Albanije od samog početka dejstvima iz lovačkobombarderskih aviona. Radi još jače podrške, čelni ljudi Severnoatlantskog saveza odlučili su da 29. maja prvi put upotrebe strategijske bombardere B-52 u napadu na selo Planeja. U narednih nekoliko dana, ti avioni, koji nose po 49 tona ubojnih sredstava, čak četrnaest puta su tepih bombardovanjima zasuli te prostore i svojim dejstvom napravili prizore kao posle nuklearne katastrofe. Na svaki bataljon brigade izbačeno je po 700 bombi i 800 raketa. Bez obzira na laži Si-En-Ena, nije bilo velikih gubitaka. Najveći gubici bili su 31. maja, kada su dva strategijska bombardera sa 100 tona bombi gađali Šeh mahalu. Tog dana, kada je gorela zemlja, a kuće nestajale kao da su gumicom brisane sa papira, od bombi B-52 poginulo je sedam boraca i potpukovnik Boško Lemić, koji je sa položaja na kome ga je zatekla smrt rukovodio protivvazduhoplovnom odbranom. Bio je to najveći gubitak Prištinskog korpusa u jednom danu za sve vreme bombardovanja avijacije NATO-a. Zbog jakih napada strategijske avijacije razmišljalo se o prebacivanju dela snaga na desnu obalu Drima kako vojnici i starešine ne bi bili na brisanom prostoru, ali junaci iz prizrenske brigade, jednostavno, nisu hteli ni korak nazad. Najžešći kopneni napad u okviru vazdušno-kopnene operacije Strela zbio se 31. maja, kada je više od hiljadu terorista sedam sati neprekidno nasrtalo na položaje odbrane naše vojske. Naša artiljerijska oruđa i višecevni bacači raketa izuzetno precizno su dejstvovali po dubini terorističkih snaga, zbog čega su pretrpeli velike gubitke i počeli panično da se povlače. Bitka je prelomljena. Teroristi su nastavili sa napadima do 5. juna, kada su u večernjim satima udružene agresorske snage konačno bili razbijene. Prema albanskim podacima, u operaciji Strela poginulo je oko 800 terorista, dok su ukupni naši gubici na tom području oko 30 mrtvih i 126 ranjenih vojnika i starešina. Natčovečanskim naporima i umešnim dejstvom pripadnici Treće armije odbili su napade terorista i naneli im ogromne gubitke.

Slom neprijateljskog vazdušno-kopnenog napada i operacije Strela označava, u suštini, kraj svih pokušaja terorista za proboj iz Albanije i potvrdu da su vojnici i starešine Treće armije u dvomesečnim borbama uspešno odbranili teritorijalni integritet zemlje.

O značaju bitke za Paštrik general Vladimir Lazarević je rekao: „Ako je bitka za Košare sinonim za Vijetnam u malom, onda je bitka na Paštriku sinonim za Vijetnam u velikom”.

Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija
Poginuli vojnici tokom bitke na Paštriku / Foto: srpskaistorija

Izvor: Spomen-knjiga JUNACI OTADŽBINE, 2000.god / srpskaistorija.com

Pročitajte još:

Kusovac pravi DPS-ovac: Ćutim dok vođa ne odluči

POSTAVI ODGOVOR:

Please enter your comment!
Please enter your name here