Насловна Колумне Навијам за земљу којој је борба за пето мјесто на свијету –...

Навијам за земљу којој је борба за пето мјесто на свијету – неуспјех! А није Америка…

0

пише: Бошко Радовић

Сјутра од 13 часова се игра дуго очекивани кошаркашки меч између САД и Србије, али мимо жеља навијача ове двије спортске супер-силе. Умјесто борбе за медаљу, Срби и Американци састају се у разигравању за 5. мјесто на Мундобаскету. При том, овај меч нема чак ни онај олимпијски такмичарски значај, јер су директни европски путници на ОИ са овог такмичења Француска и Шпанија, а ”орлови” ће своју шансу за Токио тражити наредне године на квалификационим турнирима.

Ипак, за свакога ко воли кошарку, овакав меч је, под било којим околностима, па чак и ревијалним – несумњива посластица. А борба за што бољи пласман међу осам најбољих свјетских екипа није мала ствар!

W3Schools

Ових дана српски највијачи, а и љубитељи кошарке у окружењу, такмиче се у коментарима ”неуспјеха” српских кошаркаша. Јер – очекивало се и најављивало свјетско злато – а гле сад, елиминисани смо у четвртфиналу! Многи не штеде ријечи осуде на рачун селектора Александра Ђорђевића, критикују се играчи…итд. Питам се, кад прије заборавсимо оно спектакуларно финале Мундобаскета из Шпаније 2014, кад је тај исти Ђорђевић нанизао Грчку, Бразил и Француску? Па олимпијско финале 2016., до кога смо дошли супериорном игром против Хрватске и Аустралије? Па европско финале прије двије године са Б тимом Србије, против најјачих тимова Европе? 

Главу горе, легендо; фото: mondo.rs

Све ми смрди на оно наше олајавање Новака Ђоковића чим изгуби један једини меч, или – не дај Боже – склизне са првог мјеста свјетске АТП листе на друго или треће!? Кошаркаши су одиграли пола Свјетског првенства са 100% учинком, док су редом, и истовремено са тим, испадали: Њемачка, Турска, Италија, Литванија, Нови Зеланд, Бразил, Грчка…. Није оправдање, али не могу да се не сјетим да смо све то постигли без Теодосића и Милосављевића, двије српске кошаркашке громаде! И питам се, је ли срамота изгубити у једном ”финалу прије финала” од Шпаније, или у истом таквом, класику кошаркашког свјетског крема: Аргентина – Србија!? Ко је гледао те мечеве, видио је да Србија нема чега да се стиди, и да су ”орлови” у та два меча једноставно наишли на тренутно боље, мотивисаније, концентрисаније … од себе!

Сјећате ли се прошлогодишњег фудбалског Мундијала у Русији? Треба ли да престане да се игра фудбал у Аргентини, Шпанији, Португалу, Њемачкој и осталим фудбалским велесилама које су на том такмичењу испале прије четвртфинала?! Португал и Њемачка нијесу чак ни селекторе промијенили, због часних ”погибија не бојном пољу”! То су озбиљне земље без умишљених величина, које знају да је већ сљедеће такмичење њихова прилика за спортску, витешку освету…

Василије Мицић

И ја сам озбиљан Србин, и озбиљан навијач. Баш ми је криво због ових пораза српских кошаркаша, али се осјећам поносним што је екипа за коју навијам судионик саме завршнице Свјетског првенства. И то какав судионик? Онај и онакав да му је борба за пето мјесто на свијету – неуспјех! А нијесмо Американци… Па ето, каква смо ми сила. Мислим на храбре и часне кошаркаше који су нам на челу са селектором Ђорђевићем донијели толико радости. Годинама. А не мислим на оне ”јунаке” из фореља који реже и мјаучу, при првом неуспјеху момака кој су доказани шампиони….

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here