Насловна Мозаик Настанак штампе и новинарства сјеверних Срба

Настанак штампе и новинарства сјеверних Срба

0

Пише: Душан Ковачев

Стрпљиви и упорни, сјеверни Срби су у својој домовини, упркос снажном отпору прије свега њемачких лутерана, успјели да створе своје новинарство.

Јакуб Ксавер Тициан је штампао „Граматику горњолужичког језика“ 1679. године, далеко од српске домовине, у Прагу. Српски језик је звао „вендским“. Била је то прва граматика лужичких Срба која је опстала до данас.

На срамоту њемачких лутеранских јункера који су чинили све да затру српску књижевност и језик током XVII и почетком XVIII вијека, Јакуб Ксавер Тициан је био римокатолик и то језуит. Шта више, учествовао је у рату против Османлија и погинуо под Београдом 1693. године борећи се за ослобођење јужне Србије, наше отаџбине. Тицианова граматика је постала основ развоја каснијег српског горњелужичког књижевног нарјечја, а римокатолици од тог доба полако и све сигурније заузимају значајнију улогу у развоју књижевности и културе лужичких Срба.

Прву српску типографију је основао тек 1721. г. Јан Богумил Фабрициус у граду Хоћебужу (Cottbus) и упркос пруској забрани успијевао да штампа књиге на српском језику.

Исте 1721. године је у Будишину Јуриј Гавштин Светолик издао први познати нам латинско-српски рјечник, а 1728. године је издата Библија на горњолужичком нарјечју.

Јан Богумил Рихтар је 1730. г. издао књигу која је садржала етнографску грађу о Горњој Лужици, додуше на њемачком језику.

Тек 1728. г. је отворена „Лужичка семинарија“ (звана је и „Српска семинарија“, али то је био само колоквијални, никад званични назив), прва школа међу Србима која је радила до 1922. г.

Та школа никада није имала суштински значај за образовање лужичких Срба, већ је ту улогу ипак имала једна Гимназија у Прагу, „Лужичка семинарија“ ван домовине у којој се образовала већина српских писаца и пјесника од почетка XIX вијека. Та чињеница показује чињеницу да сјеверни Срби у својој домовини нису могли да се образују у свом властитом духу и култури под влашћу њемачких лутерана, у условима доминације њихових вриједности.

Током Седмогодишњег рата (1756—1763) Саксонија је ратовала против Пруске, па су мобилисани Срби уваљени у нову невољу, јер су ратовали једни против других у двије непријатељске војске. Лужица је у овом рату ужасно страдала.

У тешко доба прогона и обесправљености Срба, велику помоћ им је током XVIII вијека, пружао народни човјекољубац и адвокат из Саксоније, Србин Јан Михал Будар.

Српско проповједничко друштво

Vinjeta,
Вињета Српског проповиједничког друштва из Лилпсика, чије српско име су укинули њемачки лутерани; извор: Расен

Што се тиче српских лутерана, на универзитету у Липсику су основали Српско проповједничко друштво (СПД). Његов први председник Јан Кжесчан Август Коцор, затим преводилац Јан Венцељ, Јан Ринч и лингвиста Јан Заломон Френцел (син Саломона Богухвала Френцела) издали су на Универзитету у Липсику „Липске новине и обавештења“ (Lipske nowizny a wšitkizny).

Биле су то прве српске новине и изашле су 1766. године у два броја. Матица српска у Будишину чувала је пажљиво ове најстарије драгуље српске публицистике, али су они нестали у вихору Другог свјетског рата.

Члан СПД је био и Јуриј Мјењ, који је штампао своје проповиједи, поезију и прозу на српском језику. Био је оснивач пјесничког кружоока у СПД. Његов син је био раније помињани српски пјесник Рудолф Мјењ.

Године 1790. је друштво у Лајпцигу издало први редован мјесечни часопис на српском језику: Мјесечник за поуку и утјеху (Mesačne pismo k rozwučenju a wokřewjenju) на иницијативу студената Јана Августа Јанка и Карла Богуслава Шераха.

СПД је до краја XVIII вијека постало толико угледно да су и њемачки лутерани из Лужице постајали његови чланови. Њемци су у то доба често Србе приказивали као убоги и неписмени народ којег треба искоријенити. Управо је таквим Њемцима засметало српско име у наслову друштва чим су се одомаћили у њему. Показало се да њемачки лутерани учлањени у СПД нису били искрени пријатељи Срба.

Њемачки чланови друштва су 1809. године напросто избацили из назива СПД ријеч српско и назвали га „Лужичко проповједничко друштво“ (ЛПД).Тиме је њемачко лутеранство према Србима показало нови начин свог непријатељског рада. Умјесто огољеног насиља, употријебили су подмуклост и превару. Ова два начина рада против Срба ће од тада наизменично мијењати, увијек у истом циљу – затирању Срба, њиховог језика, писмености, културе, историје и имена.

Ипак, Срби нису остали малодушни. Дабит Богувер Глован је објављивао на српском језику проповеди и црвкене пјесме.

Настанак редовне публицистике сјеверних Срба

Јан Богухвал Дејак је 1809-1812. г) је издавао новине Српски разговор и курир (Serbski powědar a kurěr) у којима се јавно супротставио германизацији Срба.

Novine
„Српски разговор и курир“ Јана Богухвала Дејака и „Тижденска новина“ Хандрија Зајлера; извор: Расен

Хандриј Љубенски и Бедрих Адолф Клин су унутар ЛПД основали сопствено одјељење под називом „Сорабија“ које је српској култури дало писце и пјеснике Хандрија Зајлера и Хенриха Августа Кригара. Њих двојица су од 1826. до 1828. издавали магазин Српске новине (Serbska nowina). Затим је значај ЛПД опадао све до потпуног ишчезавања друштва 70-тих година XIX вијека, али су у њему ипак стасали великани српске културе као што су Јуриј Броск, Арношт Мука и Виктор Шулце.

Јан Шиндлљар је 1813. године издао „Мали њемачко-вендско-пољско-руски рјечник“. Из таквог наслова је јасно како је Шиндљар очекивао да ће помињање имена Венди изазвати мање подозрења од помињања имена Срби.

Повремено су штампани часописи на српском језику. Јан Петр Јордан је 1842. г. издавао Јутарње новине (Jutrnička).

Хандриј Зајлер је у исто време покренуо недељно издање Тижденска новина (Tydźenska Nowina) које су излазиле редовно све док их није забранио нацистички режим 1937. године.

Извор: Расен

The post Настанак штампе и новинарства сјеверних Срба appeared first on ИН4С.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here