Насловна Издвојено Милутин наша земљорадња

Милутин наша земљорадња

0
Simović
Милутин Симовић

Пише: Сибин

Сонда made in China „Чанг Е-4“ успјешно слетјела и безбједно се паркирала на тамној страни мјесеца, због чега су с дебелим разлогом многољудни косооки жути (комунисти) проглашени за „свемирску силу“, али не лези враже, код нас, међу ових пар мргодних гора, мин. Милутин агро Симовић изјавио нешто што је по свему вриједно дивљења, највише по томе што не извире само са политичког хоризонта: „Пољопривреда све више препозната као шанса за успјешан бизнис.“

Аха, стисни петљу и мућни главом, и усуди се ако смијеш распетљати овај муњевит увид, ову луцидну (само)спознају, према којој – пољопривреда пару обрће, под условом да је добро накалемиш!

Сад, ево, реците сами – по чему је, дакле, поменути мин. Милутин агро С, мање озбиљан рецимо од, иначе, смртно озбиљних Кинеза који у технологији, море, узнапредовали и досегнули онај левел да су се безмало ђутуре сви до једног виртуелизовали (пропутили, друшкане, кроз општу холограматизацију), међутим, убудуђе као и досад то је њихов проблем, а ми се мудро и без остатка бацамо на пољопривредни сектор.

Krava, avioni
Пољопривреда или технологија?; фото: YouTube

Ово сам ја вама наумио саопштити и дати на размишљање… Шта би било, ех кад би било па да су сви министри Марковић Душка макар и упола озбиљни као што је то без сумње мин. Милутин, гдје би нам, дакле био крај, будући да би нам почетак био у поштеној, знојавој и нажуљаној земљорадњи?

Па ипак, ми јесмо друштво и природа у једном, са сељачким поријеклом у ђеду (многи од нас и у оцу), тако да није било бирократске естетизације насилног комунизма, матрак би ми већ данас битисали у зградуринама и мрштили се на све што је поврће, воће, специјалитет из баште који је ретро у односу на фаст фуд и улицу хране…

Не само да је Симовић М. докраја натурал, већ је и дубље поткован и упућен у материју, у дух њиве и потенцијал ливаде, у предност домаћег производа и валоризацију непрсканог (далекооог) сјевера. Није то барокнизам дискурса и политичко паламуђење, не би се рекло да је томе тако и у Милутиновом случају…

Зар не, има у Милутину много тога од човјека домаћина, нипошто у стилу Томе невјерног Николића (којег никако да већ једном иселе из виле!), који се очас посла покондирао и на сеоце родно заборавио. Не, не стоји исто и са Милутином, не мање добростојећим од неисељивог Томе, него друга је то прича и остављамо је овог пута по страни.

Сумирајмо: бизнис, дакле, своју јединствену шансу види и у пољопривредном сектору! Па добро, нико не каже да је бизнис нужно у најтешњем односу са урбанизмом, да је увијек већ одвећ градски, брз, онлајн, растрзан… Што исти бизнис не би могао да буде и „земљан“, у комуникацији са кромпиром и преговору са луком, у перспективи добар и са сиром, свакако и пршутом?…

(На билборду, мин. Милутин агро Симовић приказан као: домаћин енд бизнисмен у трактору! Изнад пароле: „Свјетски, а наш!“)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here