Насловна Колумне Мапа менталитета

Мапа менталитета

0
milo đukanović proslava, Nepodnošljiva
Прослава изборних „резултата“ у штабу ДПС-а

Укратко, окупила се група људи да одбрани ријеку, Буковицу, коју је власт намјерила да уцијевчи, е да би јој даноноћно капала крупна пара, у дубоки, и још дубљи, ама непопунљиви џеп.
Један од присутних поручио, истичући се покрај багера & других машина које једу камење…
Повика: од почетка сам за ДПС, и још увијек сам и остаћу до краја депеесовац – принцип је принцип – али сам данас овдје јер сматрам да чиним исправну ствар, иако ме политика и подјеле неинтересују!
Чекај: сви смо, дакле, аполитични, нисмо за подјеле јер смо депеесовци? Аха, значи у томе је фора. Па добро.
Никога не занима политика, још мање подјеле, мада то не искључује чињеницу да је за ДПС, што ће рећи, не, за политичку партију?
Или, ипак, не? Стани мало… Прије ће, ипак, бити, да је ДПС све осим политичке партије. У први мах, рекло би се да је то нешто што путем чисте моћи креира нову мапу менталитета коју ће населити овдашњи човјек, који је, у страху и дрхтању за голу егзистенцију, између редова разумио како му је дозвољено да се бави свим и свачим, али не и политиком, будући да се она већ њиме бави, и то у потпуности.
Па ипак – није ли политичко питање првенствено појединачно, па тек онда колективно? Колективно у смислу: најличније црте колективног?
Слично данашњем стању ствари, бијаше у доба српочекићног соц.реализма, илити вјештачког општег процвата: сви су били срећни, радни и лојални, и екс-југи је ишло пуном паром узбрдо, лудачки успјешно, јер нико није мислио својом главом, него онако како му се наредило. И, првом приликом та се прича заврши у крви, већ због тога што је наједном свако пожелио мислити својом главом.

Тако, кога политика и подјеле не занимају, нити реалност у којој му преко ђедовине скитају багери, тај је готово природно депеесовац, што ће рећи појава преплашена и од властите сјенке, и од било какве реакције, нарочите оне која би се можда могла протумачити као потенцијална побуна у односу на режим.
Па и кад брани имање, зар тада не напада власт, пардон државу? Ону која вазда ради у његовим интересима, чак и кад му ровари имање, уопште све узима, пописује и плијени, осим права на покорност и – безинтересну љубав према партији.
(Депеесовац не ради само против државе и друштва, него и против сопственог имања! Ајде сад стисни и распетљај ту умршену и малу психологију…)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here