Насловна Издвојено Кнежевић: Да сам путовао за Тирану, до сада бих добио Његошеву награду

Кнежевић: Да сам путовао за Тирану, до сада бих добио Његошеву награду

0
milan knezevic, progon
Милан Кнежевић

Судећи по одлукама црногорских судова, готово да нема разлике између затвора и скупштине, осим ако се не узму у обзир шетње у затворском кругу којих сам овде лишен. Тако да испада како је у затвору за нијансу комфорније, изјавио је Милан Кнежевић, лидер ДНП-а и један од лидера Демократски фронт у интервјуу за Политику.

„Тек што сам изашао са четворомјесечне робије, дочекала ме нова, и то уз образложење да нисам сведочио онако како је то тужилац очекивао од мене. Наравно, питање посланичког имунитета у Црној Гори има значај једнак глобалном отопљавању на Арктику, тако да је чак пожељно ухапсити опозиционог посланика и лидера парламентарне странке након завршетка његове дискусије и изласка из парламента, како би се надокнадио мањак борбе са криминалним клановима.

Сафари на посланике и лидере ДФ-а траје скоро три године, али док су се досад макар играли процедуре скидајући нам имунитет, сад нас без икакве формално правне процедуре лове по подгоричким улицама да би нам позавидели вође шкаљарског и кавачког клана.”

Да ли Вас и зашто власт гони?

Мислим да ме власт не гони колико би могла: тренутно се налазим као један од оптужених за тзв. процес „Државни удар”, у којем сам са српским пензионерима и имагинарним Русима, заједно са колегом Андријом Мандићем, оптужен да сам планирао убиство Мила Ђукановића и државни преврат. А онда је веће судија поднело пријаву против мене јер сам изјавио да пресуду држе у фиоци. Пријава је поднијета истом тужиоцу који ме гони три године оптужујући ме за тероризам и државни удар. Против мене се води поступак и због вербалног инцидента у скупштинском холу, где ми пријети казна затвора од шест мјесеци до пет година. У међувремену сам робијао четири мјесеца због учешћа на протестима ДФ-а 2015, а пре десетак дана осуђен сам два мјесеца као сведок (куриозитет у историји црногорског правосуђа) јер нисам сведочио како је то тужилац желио. Против мене и партије коју водим подигнуто је и наплаћено преко 100 прекршајних пријава. Могли су и да ми фалсификују датум рођења и оптуже за Сребреницу или убиство Кенедија, а док ја све то докажем, на ред би дошли нови случајеви. Најцјелисходније би било да ме зазидају у зграду Вишег суда као примјер борбе против „организованог криминала и унутрашњих непријатеља”.

Испред скупштине се свакодневно окупљају грађани, пружајући подршку вама и затвореном Небојши Медојевићу. Каква је ваша порука њима и Медојевићу?

Ми овом политичком борбом бранимо све грађане, јер ће сјутра по овом неуставном и незаконитом шаблону на ред доћи сви који другачије размишљају од наметнутог система вриједности који прелази у опасну изопаченост. Наша је дужност да као лидери будемо примјер својим делом, јер само тако наша борба има смисла, а ако постоји смисао у који вјерујете, потпуно је свеједно кад и како ће се завршити наша искушења.

Оптужују вас да претјерано волите Београд и Москву. Је ли то гријех?

Имајући у виду све наглашенију србофобију и антируску хистерију пресликану кроз разне издаје од признања тзв. Косова преко резолуција којима се Србија проглашава за окупатора, па све до увођења санкција Русији, очекујем убрзо закон којим ће се забранити путовања у Београд и Москву, јер у оптужници против мене стоји да сам често путовао за Београд и Москву. Да сам којим случајем путовао за Тирану или Ријад, вјероватно бих досад добио Његошеву и Тринаестојулску награду. Овако им остаје могућност да кроз законску регулативу казне све који су намјерни путовати у Београд или Москву и који мисле да ми немамо ближе браће од оне у Србији нити искренијег пријатеља од Русије.

Ви сте песник који је објавио десетак књига. Да ли и даље верујете, и као писац и као политичар, да ће „слобода умјети да пјева о вама”?

Ни много веће историјске и књижевне личности од мене нису досањале слободу о којој су пјевали и за коју су се борили. У овој борби је најважније не издати самог себе и, док год могу сваког јутра да се погледам у огледало, то значи да нисам издао оно у шта вјерујем. Овај барјак има ко носити и после мене, а то је највећа вриједност наше борбе. Ипак сам увјерен да ће нас слобода дочекати приближно жељи којом смо јој ишли у сусрет. Само да се препознамо кад буде требало.

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here