Насловна Издвојено Кад загрми над Црном Гором

Кад загрми над Црном Гором

0
Kad
Николина Ћеранић

Пише: Проф. Николина Ћеранић

Свети пророк Илија, Илијин-дан. Гора, Црна, одавно укрива свој поглед испод намрштених вјеђа, а ја се надам да ће јој сванути, разданити је и пробудити. Немарно је моје очекивање и ништа њену погибију неће спасити, ни ово кривоперо перо којим се исповједам, свака ми је ријеч погубљена још од кад настадох.

Кад помислим па Боже мој, није све тако црно може бити црње, Црна је Гора. Та Гора од које остадоше само пањеви...Загрмљело нам је. Помислих по Свецу и по мјесецу. Док моји преци то изговараше, знали су шта добро значи  та реченица, кад гром убије.

W3Schools

Док држах се за сламку, за спас “неће гром у коприве”, свјесно признајем да сам потомак оне Горе, Горе којој истински преци бјеху јак корјен, којим се везала за Земљу и за Небо. Просвјетлила дане за нове нараштаје и проширила свој коријен. Сваки плод не бјеше једнак, од једног плода уништи се читаво дрво, иструли читава Гора, Црна. Намрачило се, наоблачило и загрмљело је…

Грми и данас не по Свецу већ што тако мора да буде по неосвјешћеним главама. Црна је, да не може бити црња. Разуздана. Неукроћена. Оцрњује и све што јој се под именом нађе. Тражих јој свјетлије дане, тражих јој крст на престолу, но обавила се  црнином. Данас кад загрми молим Бога да то буде од Светог Илије, а не од народа. Народа Горе Црне.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here