Насловна Руски Поглед Јапан дугује Русији 80 милијарди долара

Јапан дугује Русији 80 милијарди долара

0
zlato
Злато. Илустрација

Јапан тражи да му се врате четири Курилска острва, али и он држи нешто што по закону припада Русији. Ради се о царском злату, чија се вриједност процјењује на око 80 милијарди долара и које је више од 100 година заробљено у јапанским банкама. Руски експерти сматрају да би то могао бити аргумент Москве у мировним преговорима са Токиом.

У Русији већ три године тим експерата проучава историју руског царског злата које је после Првог свјетског рата остало у Јапану. Они сматрају да је сада идеално вријеме да се ова тема покрене током мировних преговора који су се у последње време интензивирали, заједно са питањем репарације.

Један од чланова овог тима професор Јуриј Катасонов, предсједник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов“ је категоричан да је Токију остао већи дио злата од наводних 60 тона који му је предала влада Александра Колчака, вође Бијелог покрета, 1919. године у замјену за оружје.

„Ради се о такозваном Колчаковом злату, које је узето из складишта државне банке у Санкт Петербургу, пребачено у Омск (сједиште Бијелог покрета који се борио против бољшевика за вријеме грађанског рата), а затим је, када настала опасност да би га бољшевици могли заплијенити, послато даље Транссибирском железницом. Наравно, већи дио злата су бољшевици вратили, док је дио Колчак, закључивши уговор о куповини оружја са Јапаном, пребацио у јапанске банке као залог“, објашњава Катасонов.

Међутим, значајан део уговора није био реализован и остао је у јапанским банкама. Непотрошено злато је требало да буде враћано. После Првог свјетског рата вођени су судски процеси, али без резултата

Одржавани су судски процеси које су иницирали наши емигранти у Јапану двадесетих година. Међутим, тада је суд одбио жалбу јер не постоји бенефицијар. Руска империја је нестала и није било јасно ко су ти људи и по ком основу га траже. Већ након Другог свјетског рата Јапанци су рекли да они уопште немају то злато, мислећи да СССР, а касније и Руска Федерација, уопште немају никакву документацију. Међутим, нека документа су ипак нађена, иако комплетна документација још увијек не постоји. Ипак, Јапан је 2004. године признао да постоји злато, иако га физички можда и нема, што ни није важно. Битно је да постоје обавезе и захтјеви“, наводи руски економиста.

Експертски тим сматра да би Русија могла да затражи репатријацију злата чија се вриједност данас процењује на око 80 милијарди долара или да одустане од њега у замјену за јапанско признање руског суверенитета над острвима Шикотан и Хабомаи.

„Тај инструмент сада треба искористити да се изазове нервоза. Ми поседујемо и друге ствари које не користимо. Нас су на МГИМО учили: ако идеш на неке преговоре, треба да у џепу понесеш џокера. Ако идеш на преговоре са Јапанцима, не треба да разговараш само о Курилима већ и о неким нашим територијалним захтјевима, злату, репарацији. Мировни споразум са Јапаном није био закључен, Јапан нам није платио ни динар репарације, за разлику од Њемачке која је нешто и платила. И ту миришу на стотине милијарди, ако не и билиони долара“, закључио је Катасонов.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here