Насловна Руски Поглед Између Русије и Њемачке у Првом свjетском рату није било никаквог „вучјег...

Између Русије и Њемачке у Првом свjетском рату није било никаквог „вучјег примирја”

0

У априлу 2019. године аутори видео игрице „Таненберг”, пуцачке игре из првог лица која је смјештена у Први свјетски рат и описује догађаја везане за Битку код Таненберга (1914), у игрицу су увели и догађај под називом „Вучје примирје”, што је заправо модалитет игре када се борите против вукова.

фото: „M2H/Blackmill Games,2019“

Програмери су ову варијанту засновали на наизглед реалном догађају о којем је писао „New York Times“ 29. јула 1917. године. Они чак наводе исјечак из новина који говори о овом догађају:

Током протекле зиме рата вукови на пољској територији и територији балтичких Руса толико су се намножили на потезу од Ковна преко Вилњуса до Минска да су постали реална опасност како за руске тако и за њемачке снаге. Полуизгладњеле звјери су биле толико упорне у својим нападима на мале групе војника да су постале истинска пријетња чак и за борце у рововима. Отрови, пушке, ручне бомбе, па чак и митраљези су коришћени како би се истребила ова напаст. Али све је било узалуд. Вукови, који нигјде нису толико крупни и моћни као у Русији, били су због глади доведени до очајања и нису се обазирали на опасност. Нови чопори би дошли на мјесто оних које би руске и њемачке трупе поубијале.

Као крајња мјера, противници су, уз сагласност својих команди, почели да преговарају о примирју како би заједничким снагама савладали вучју напаст. Једно кратко вријеме је трајао мир. А задатак уништавања заједничког непријатеља није нипошто изведен насумичним методама. Вукови су постепено сатеривани и опкољени, па је убијено неколико стотина животиња. Преостали вукови су се разбјежали у свим правцима, избегавши покољ какав никад раније није виђен. Саопштено је да војници више нису имали проблема са вуковима.

W3Schools
фото: „La Domenica del Corriere“, новембар 1914.

Ова „информација” је затим стигла у друге листове тог времена, а касније и у неке историјске публикације. Међутим, мало ко је нашао за сходно да провјери изворе Њујорк Тајмса. Са друге стране, руски познавалац историје лова Сергеј Матвејчук тврди да за ову информацију не постоје руски извори. Она се први пут појавила 15. фебруара 1917. године у листу „Бридгепорт Евенинг Фармер”.

фото: „The Bridgeport evening farmer“, фебруар, 1917; „The Hopkinsville Kentuckian“, фебруар, 1917.

Затим је 22. фебруара „вијест” објавио „Hopkinsville Kentuckian” (готово истим ријечима), а 16. марта аљаски лист „Daily Empire”.

Војници играју футбал током Божићног примирја 1914. године
Војници играју фудбал током Божићног примирја 1914. године, фото: „Getty Images“

У руским изворима о рату на источном фронту нигдје се не спомиње овакво „вучје примирје”, а није могуће да би привремено примирје између зарађених страна остало незабиљежено у изворима о рату. На примјер, Божићно примирје из 1914. године, што је низ прекида ватре дуж западног фронта када су њемачке и британске трупе палиле божићне свијеће и пјевале божићне пјесме, а понекад чак размјењивале и поклоне, масовно се спомиње у мемоарима, новинама и званичним документима.

Извор: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/86818-da-li-je-postojalo-vucje-primirje

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here