Насловна Издвојено Huffington Post: Црна Гора Мила Ђукановића – о мафијашким структурама наводно примјерне...

Huffington Post: Црна Гора Мила Ђукановића – о мафијашким структурама наводно примјерне ЕУ –земље

0
Huffington Post
Блажо и Мило Ђукановић

Слободарски Црногорци заслужују да буду напокон слободни.

Небојша Медојевић је један од најпознатијих опозиционих политичара Црне Горе. Прошле године је без скидања имунитета био у Црној Гори 29. новембра ухапшен.

После двије недеље затвора, против чега се борио и штрајком глађу, Медојевић је ослобођен – и уз помоћ њемачке амбасаде.

W3Schools

Поводом посјете Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе Берлину наредног понедјељка, Медојевић је преко HuffPost упутио овај апел европским политичарима.

Прије тачно 30 година је тадашњи младокомуниста Мило Ђукановић пучем преотео власт у Црној Гори. Пучем у организацији једног Слободана Милошевића и његове злохуде тајне службе.

Милошевић је потом, после неколико балканских ратова, слетио у Хаг и тамо у УН затвору умро. Ђукановић је слетио у фотељу господара Црне Горе и тамо је до данас – некад премијер, некад предскедник државе.

У тих 30 година је Ђукановић про форме мијењао идеологије онако како други мијењају доњи веш: скоро па свакодневно. Био југо-комуниста, па српски националиста, прво анти-западни потом про-западни играч, а онда црногорски националиста – просто све, што би му у датом тренутку било од користи за остајање на власти. Истовремено: од свега тога није био искрено баш ништа.

Радије стабилне аутократије него њежне демократије

Транзицију из комунизма је врло пажљиво и спретно организовао, при чему никад није довео у опасност своју апсолутистичку власт. Његове наводне „темељне реформе“, посебно у области безбједносних служби, су биле чиста мимикрија, симулација и замазавање очију ЕУ и НАТО. Контролу свих финанијских струјања у малој јадранској држави Црној Гори, са њених 640.000 становника, никад из руку није испуштао. Као ни контролу над битним медијима земље, особито државном радио-телевизијом.

Та контрола путева новца и информација је Ђукановићу омогућила да у последњих 30 година креира беспримјерну концентрацију моћи у модерној Европи. Што је довело до тога да на свим изборима „побиједи“. И на свима исто – крађом. Али ЕУ је увек чврсто држала и очи и уши затворене. Јер Ђукановић је за ЕУ важио и важи за „гаранта стабилности земље“. Крађе тамо – крађе овамо, свеједно.

Тако је Мило Ђукановић постао прворођенче ЕУ-стабилократије на Балкану. За бриселску бирократију је он високо уважени патријарх у фундаментално срамотној и понижавајућој ЕУ-стратегији за ободе европског простора: драже су нам стабилне аутократије него њежне демократије.

Контакти са интернационалним организованим криминалом

Управо је то разлог зашто је, упркос свима познатој чињеници да је покрао све изборе – за шта је опозиција увек лиферовала довољно доказа- , ЕУ Ђукановићу даровала титулу „водећег демократе и реформатора у Југоисточној Европи“, а државном апарату Црне Горе, који је он темељно унаказио и претворио у извршиоца сопстене приватне воље, ласкави наслов „Лидера ЕУ-интеграција у региону“.

А тај Ђукановић јавно и без зазора дарује црногорске пасоше проблематичним особама, којима се диче интернационалне „Who is Who“ листе организованог криминала.

У разноразне судске процесе због прања новца инволвирани покерски могул Веи Сенг Пу из Малезије те милијардер Онг Бенг Сенг из Сингапура па организатор е-гамблинга на светској разини Сукхиминдер Синг Соди: сви су они сада поноси власници црногорских пасоша, којима могу без икаквих проблема да крстаре просторима ЕУ.

Међу њима и лица са међународних потјерница, попут бившег премијера Тајланда Таксима Шинаватре – и тај је сад Црногорац. Листа са именима оваквих црногорских, благо речено, проблематичних ново-држављана је подужа.

Истовремено на територији Црне Горе страни истражни органи хапсе сараднике колумбијанске терористичке организације ФАРЦ, уплекане у интернационални ланац трговине дрогом.

Недељу дана пред ужасне терористичке нападе у Паризу, са стотинама невиних жртава, њемачка полиција у једном црногорском аутомобилу налази огромно складиште оружја, муниције и бомби. Возач из Подгорице је имао за циљ: Париз.

А полиција у Баварској налази у врећама са дипломатском поштом црногорског генералног конзулата у Минхену на килограме дроге. Конзулат касније у тишини и без буке затварају – и никоме ништа.

Један од најбогатијих политичара Европе

Интернационално активне НВО обављују да је председник сиротињске државе Црне Горе Мило Ђукановић један од најбогатијих политичара Европе и цијене његово богаство на 147 милиона евра, док његов бивши банкар Душко Кнежевић из егзила у Лондону поручује да наш Мило скрива минимум једну милијарду евра.

Брат му Ацо је власник најутицајније банке у Црној Гори а страни инвеститори и не смију да помисле да заобиђу канцеларију сестре му Ане, ако хоће да се баве бизнисом у нашој држави.

У Ђукановићевој Црној Гори, по мишљењу ЕУ Комисије лидеру ЕУ-интеграција те држави за примјер свим осталим аспирантима за чланство у Унији, два клана трговаца дрогом ратују на живот и смрт: један од њих врло близак појединим државним структурама моћи. У њиховом кокаинском рату је последњих година убијено преко 40 људи, последњи прије коју недељу у строгом центру Беча, у сред бијела дана.

Новинари се морају плашити за своје животе

Новинари, који се баве Ђукановићевим злодјелима, живе опасно. Опасно по живот. Двојица главних уредника који су писали о Ђукановићевим махинацијама у шверцу цигарета тешком милијарде еура су убијени: Душко Јовановић из конзервативног дневног листа „Дан“ у Црној Гори и Иво Пуканић из либералног недељника „Национал“ у Хрватској. Први изрешетан, други раскомадан бомбом. До сада ни једна истрага није успјела да открије ко је налогодавац.

Најбољи црногорски истраживачки новинари, Јово Мартиновић и Оливера Лакић, вишеструко награђивани и у иностранству, су богу хвала живи. Оливера је преживјела већ три атентата а Јово је у скарадном судском процесу осудјен на робију због наводне „трговине дрогом“.

Жељка Ивановића, издавача водећег црногорског дневног листа „Вијести“, су непознати нападачи претукли а његовог главног уредника Михаила Јововића свима познати Ђукановићев градоначелник глваног града Подгорице. На сред улице.

Опозиција у опасности

Ђукановићеве судије, које наградама овјенчаног новинара Јова Мартиновића шаљу у затвор, су „случајно“ исте оне судије које суде у трајућем скандалозном процесу против водећих опозиционих политичара из ДФ Андрији Мандићи и Милану Кнежевићу.

Због наводног „државног удара“ на дан парламентраних избора у октобру 2016. У процесу, који се уживо преноси на телевизији, предсједавајућа судија виче и понижава оптужене ево скоро двије године.

Свако мало разреже масну новчану казну адвокатима одбране и рекордно често прекида својим забранама сваки покушај изношења доказа који би били у корист оптужених.

Мене лично су као посланика Скупштине Црне Горе у мрклој ноћи ухапсили и „ставили у затвор“, без скидања посланичког имунитета и без судске пресуде. Јер сам у говору у парламенту износио детаље о ужасима Ђукановићеве владавине. Двије недеље сам провео у самици. Док ме нису пустили на слободу и интервенцијом њемачке амбасаде.

Отпор у становништву је масован

Ђукановићев по злу чувени специјални државни тужиоц Миливоје Ктанић, чију оставку на свакосуботним масовним протестима у Подгорици захтијевају већином млади демонстранти, јавно понижава све њих препоручујући им да „саде лук, ако уопште имају гдје мало земље“ умјесто што траже његову и Ђукановићеву оставку.

Одговор су све масовније демонстрације: на последњима је преко 18 000 људи изашло на улице Подгорице – скоро 3% укупног становништва Црне Горе. За упоредбу: то би било као да је у Берлину на улице изашло преко 2,4 милиона људи.

Сви демонстранти у Црној Гори траже само једно: одлазак Мила Ђукановића и његовог корумпираног апарата власти. Као и да се напокон организују први слободни и фер избори у Црној Гори. Први. Слободарски Црногорци заслужују да напокон и они живе у слободи.

Извор: Huffington Post

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here