Насловна Поглед Границе на Балкану – између писања и брисања

Границе на Балкану – између писања и брисања

0

Кад би Дрина као граница стала у чашу, попио би је као чашу воде. Али пошто је то „лијепа ријека, српска ријека“, онда „нека тече“. То је поводом Дана Републике Српске рекао њен донедавни председник, а сада члан тројног Председништва Босне и Херцеговине. И тако изазвао подељене реакције.

„То што је урадио Додик, то је оно што већина Срба мисли и не видим у томе ништа скандалозно“, оцењује политиколог из Бањалуке Војислав Савић.

У Сарајеву, међутим, овај потез Милорада Додика изазвао је већу љутњу него онај од пре неколико месеци, када је поводом 22. годишњице Дејтонском споразума цртао нову мапу Балкана.

Када ће се Дрина вода као међа прећи – певао је гуслар почетком XIX века. Два века касније, чује се питање – како је прећи. Најновији предлог је отворена граница. То су за Бадњи дан на састанку код председника Србије, предложили представници Срба из Црне Горе.

„Та иницијатива је и раније постoјала и са других адреса да се укину границе, да се обезбеди несметан промет робе и услуга и та идеја је европска“, објашњава један од предлагача Андрија Мандић, посланик опозиционог Демокрастког фрона у Скупштини Црне Горе.

Након што је та идеја промовисана у Београду, Мандић најављује да ће о томе и у Црној Гори покренути дебату.

Да границе треба отварати, порука је и из Бањалуке. Србија и Република Српска већ имају споразум о специјалним и паралелним везама, а председница РС на свечаности подовом Дана Републике Српске одликовала је премијерку Србије.

Ана Брнабић сматра да односи Србије и Српске превазилазе оквире административне сарадње, а Жељка Цвијановић раније је изјавила да би, после најновијих потеза Тиране и Приштине, требало укинути границу између Србије и Српске.

„То би морало бити у форми билатералних или мултилатералних споразума и институције које би са тим споразумом морале да се сагласе су институције држава, а не ентитета. Ако се о томе говори у контексту евроинтеграција, претпоставка је да регион треба да уђе у Унију спреман и да у неком дугорочном периоду те граничне контроле треба постепено укидати, али нисам сигуран колико је то реално у овом тренутку“, наводи доцент београдског Факултета политичких наука Милош Хрњаз.

Да је мало вероватно, претпостављају и у Бањалуци.

„Не може ту Бањалука ништа без Сарајева, ми ту зависимо од њих, али ја не верујем да ће они показати ту добру вољу“, каже Војислав Савић.

Реакција на приближавање Тиране и Приштине?

Албански премијер Еди Рама и косовски Рамуш Харадинај успостављање заједничке контроле на граничним прелазима од 1. јануара ове године оценили су као прву фазу у укидању граница између, како су рекли, Косова и Албаније.

Најаве о укидању граница, нарочито оне које долазе од приштинских политичара, пренаглашене су, сматра Хрњаз.

„Ту се заправо не ради о брисању граница, то је једна техничка ства ргде се два контролна пункта замењују једним, а да се у перспективи иде ка томе да то буде оно што постоји у зони Шенгена, то је важно да се нагласи. Исто тако, са становишта Србије, споразум између Косова и Метохије, који по Уставу представљају део Србије, и Албаније представља спорно питање и нужно је одговорити на њега“, појашњава доцент ФПН-а.

Преувеличане најаве или, тек – на сваки потез Албанаца, било на Космету или у Албанији, мора се реаговати, сматрају представници Срба у региону.

Андрија Мандић појашњава да је иницијатива о укидању граница „самоодбрамбена политика српског народа“, јер не треба допустити да се интегрише само албански народ.

И представници Срба у БиХ оцењују да се не примењују исти аршини према свим народима и да оно што се толерише Албацима, не допушта се Србима.

„Поменуо бих случај линчовања новинарке БХРТ-а која је на свом Твитер налогу честитала Дан Републике Српске, па су је напали сви бошњачки медији позивајући на линч – то показује у каквој атмосфери живимо и да је све што је српско ‘по дифолту’ нападнуто“, каже Савић.

Шта су „отворене границе“

Кад се има на уму расположење у региону, питање је колико је уопште могуће отварање граница у облику о којем се говори. Шта би само отварање граница практично значило за народе који живе на Балкану? И коначно – могу ли они тако нешто да спроведу у дело?

„Отворене границе заправо значе укидање граничних контрола онако како то предвиђа Шенгенски споразум и то би било у складу са идејом о европским интеграцијама, али то би подразумевало и одређена финансијска улагања, људске и материјалне ресурсе за које нисам сигуран да постоје, тако да би нам била потребна и помоћ са стране“, појашњава Хрњаз.

Иако још није сасвим јасно шта иницијатори подразумевају под идејом отворених граница, та идеја ипак јесте занимљива, нарочито у контексту најновијих дешавања у вези са Косметом и актуелних кретња у Европској унији. Наравно, као и увек када је реч о Балкану, та одлука најмање зависи од људи који на Балкану живе.

Извор: РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here