Насловна Колумне Грађанска шетња

Грађанска шетња

0
šetnja
Испред ВДТ се окупио велики број грађана

Кад кажемо грађани – у овдашњем, горском контексту – онда по дифолту уобразимо да су то они модерни и напредни који су самим тим дибидус аполитични, и ако се такви неким чудом накане и ангажују, увијек је то у име чистог ваздуха, права природе и зарад наклоности према зеленилу које нипошто не би смјело да се малтретира & угрожава, никад или врло ријетко, дакле, поводом других, недајбоже идентитетских и оних више људских питања те тиме и тзв. конкретних ствари.

Ако смо добро сконтали, аутор суботње шетње је нико други до – друштво грађана. Лидери политичких партија сврате као гости, грађани-шетачи, или не морају, углавном, то је остављено њиховој доброј вољи и слободном избору и држим да је то одличан избор којем су се грађани вјешто приклонили.

Свакако, неки вид искорака да се назријети у овом засад друкчијем облику политичког дјеловања што подсјећа на оне суботње фри шетње Београдом, које табанајући сморним снијегом кроз смог, вејавицу и кијамет, траже хитну оставку Аце 0-24 Вучића.

Надајмо се да је ипак, Балкан притјеран уз сопствени преградни зид коначно сазрео за један процес аполитизације у којем бисмо се напокон толико тога ослободили, а у првом реду се дакако односи на застареле усмене приче које су као такве умногоме препрека да се почне друкчије перципирати вријеме које живимо и његови захтијеви који су пред нама постављени.

Додуше, не може се тек тако занемарити чињеница да смо таоци једне садашњости која никако да постане прошлост или васкрсне у обећану будућност.
То, међутим, нипошто не значи да се много тога не мора поставити на своје мјесто, од језика до национа, политичке и сваке друге разлике, јер све то, у коначном, чини грађанина оним што јесте, ма како се према поменутом односио, тј. не односио.
Међутим, сада је врло важно да се дјелује заједничким (умиксованим) снагама, без претензија на варљиво ауторство, да се не потеже за барјачењем и истурањем на ударни браник, будући да нас је то коштало будућности за којом много каснимо. Готово пола вијека!
Улица Слободе тражи ослобођење, оно се може догодити само кроз и путем оних који су ослобођени побалкањеног концепта страха који је, у основи, ништа друго до – страх од губитка симболичког ауторитета!
(Улица је показатељ људске природе. Шетњом, грађанском или како вам већ драго, искажимо незадовољство старо тридесет година. Дајмо одушка том матором незадовољству тако што ћемо протегнути ноге… Уз то, и здраво је!)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here