Насловна Издвојено Буњак мржње

Буњак мржње

0
spomenik,Nesporazumi, posluga, Policija, hunta,Zeta, svjedoci, Milo, , Ne, smeće
Бећир Вуковић

Пише: Бећир Вуковић

Вољела бих, да Црну Гору заневјести неки мањинац, и изведе је из неокомунистичког вилајета, и уда у Европу. Послије таквог начертанија, може се рука осушити. Свачија је оловка по мјери руке.

Прије ће се уста за врат окренути, него што ће неко – са друге стране плота промуцати – можда ће опет, на врху Ловћена, засијати Његошева капела.

W3Schools

Локални вампири то не би преживјели. У подне, кад им вријеме није, измиљели би из пештера, по највећем жаропеку, и спламћели, спунђали се…

Мржња је есенција изнутрице (унутра се таложи), а пише по лицу. Како јој нема лијека, не можете јој ни помоћи, ни одмоћи. Синови мржње картају се и на светим мјестима.

„Страхин-бане ти соколе српски,
Свуд су броди, ђе гођ дођеш води“.

„Он је оздо, а сунашце озго,
Те огрија све поље Косово.“

Зашто, у свакој прилици и неприлици, повампирују некакав ‘вампиризам деведесетих’. Нико и ништа, и нема ништа, осим синонима вампиризма, и популизма, који, као кукавица, подмеће Србима. Макар једном недељно, натутам по новинчинама црногорским, на угриз – рукопис – тога бића таме.

За пуног Мјесеца изнад Језерског врха, по камењарима зациче: вива веро Монтенегро. Не знам јесу ли то вампири. Али, нису ни славуји. У Црној Гори „славуј пева лоше“.

Какви су снови синова мржње. Има ли другог пејзажа осим ледом оковане пустиње, мокромодрикасте, са чељустима над лешом. Као на Дадовим и Урошевим сликама. Оно што су понијели из Црне Горе, није ништа друго до слика мржње. Зато што су мржњу пресликали, зато су и велики.

Опет, то је само врста зависника – сличних бившим алкосима – који задрхте, и ништа не могу проквоцати, док на сцену не изведу ‘вампиризам деведесетих’. Није, ваљда, да само Срби у митологијама имају вампире. Има вампира и у Румунији, и Украјини. Најкрволочније су молдавске вампирице. Колико се разумијем у овдашње неприлике, у Црној Гори вампиризам је на власти од ’45.

Небројиво је споменика – бетонског кича – комунистичком вампиризму. Бронзани Броз у престоници, споменик је вампиру. Зато том буњаку мржње (ограђеног жицом), нико не може помоћи, ни одмоћи. Зато је Црна Гора потоња комунистичка удовица – удреница.

Џаба, не можете прекречити црногорску мржњу. Али, ако поново не прекречите, освануће крв. Ако опет не прекречите, не можете је упокојити.

Џаба, у лобањи тог бића (једина кост у мозгу), јесте, Србин. Зашто биће мржње никад не може бити слободно. Зато што је биће таме. Иза крста, ђавли вире. Само сунашце, не можете украсти.

Која црна црногорска грађанска свијест. Више вјерујем у вампире, него у црногорску грађанску свијест.

Вјерујем, у грађанску свијест историчара Салиха Селимовића. Зато што зна – ко је, и, зато што зна – ко сам ја. И, то потписујемо.

Срби у Црној Гори – искрено су за рушење зла мржње.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here